Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Informacione tehnologije u biznisu". Rad ima 46 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj:

TOC \o "1-3" \h \z \u

1. Kibernetika, informatika sistema

Definisanje sistema

Osnivač opšte teorije sistema, biolog Ludvig Fon Bertalanffy daje sledeću definiciju: sistem je kompleks elemenata koji se nalazi u uzajamnoj povezanosti.

W. R. Asbby kaže za sistem da je spisak promenljivih a ne neka stvar.

Sistem predstavlja skup međusobno povezanih elemenata, organizovanih bilo prirodno, bilo intervencijom čoveka, i koji teže ostvarenju nekog zajedničkog ciljeva. U zavisnosti od brojnih veza sistema i njegovog okruženja, sisteme delimo na zatovoren i otvorene. Ukoliko određeni sistem na vreme uočava i otklanja nastale poremećaje onada on poseduje jaku unutrašnju kontrolu. u suprotnom sistemu će kasno i tromo reagovati na nastale poremećaje.

U zavisnosti od mogućnosti promene svojih ciljeva, razlikujemo sisteme sa fiksnim ciljevima i sa prilagodljivim ciljevima. Kombinacijom prethodnih podela dobili smo: statičke sisteme, dinamičke, homeostatičke, kibernetske.

Statički sistemi su zatvoreni, sa fiksnim ciljem i sa slabom unutrašnjom kontrolom.

Dinamički su podložni uticaju okruženja.

Homeostatički i pored toga što su podložni uticaju okruženja uspevaju da funkcionišu vrlo stabilno, zahvaljujući jakoj unutrašnjoj k

...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................

celina uzajamno povezanih delova i njihovih veza sa okruženjem, sledi da u sonovne relevantne pojmove, pre svega, spadaju ulaz i izlaz sistema.

1.3 Ulazne i izlazne veličine

Na ponašanje sistema utiče mnoštvo faktora, kako onih koji dolaze iz okruženja, tako i onih unutar samih sistema, čija se dejstva ostvaruju u vidu materijalnih, energetskih i informacionih tokova. Spoljašnji faktori koji utiču na promenu stanja sistema nazivaju se: ulazne veličine, ulazna dejstva, ulazne promenljive. Delovanje sistema na okolinu nazivamo izlaznim veličinama sistema. Preko ulaza i izlaza se realizuju međuuuticaji sistema i okruženja.

Ulazne veličine manjaju stanje sistema. One mogu biti kontrolisane ili nekontrolisane. Ako su kontrolisane, onda su one funkcija vremena i obično su izlazne veličine objekata nekih sistema koji su uključeni zajedno sa sistemima koje posmatramo i koji imaju karakter upravljačkog dela sistema.

za razliku od njih, nekontrolisane ulazne veličine najčešće imaju stohastički karakter na koje posmatrani sistem nema nikakvog ili bar nema direktnog uticaja. Kontrolisane ulazne veličien u preduzeću kao jednom dinamičkom sistemu mogu biti sirovine za proizvodni proces, dok se kao nekontrolisane mogu uzeti iznenadne vremenske nepogode.

Kad se rešava problem upravljanja, treba razlikovati dva tipa ulaznih veličina, i to one koje imaju karakter upravljajućih dejstava i one koje se javljaju kao poremećaji ili ometajući ulazi. Kod sistema sa upravljanjem postoji mogućnost da se deo izlaza vrati kao ulazna veličina, jer bez toga nema mogućnosti za regulaciju, odnosno za obezbeđenje kvalitetgno funkcionisanja.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]